Generalna Skupština Ujedinjenih nacija je, 2005. godine, šezdeset godina nakon pobede nad nacizmom, usvojila Rezoluciju kojom se 27. januar proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve Holokausta. Od tog značajnog dana, sve veći broj zemalja širom sveta obeležava ovaj dan nizom manifestacija i aktivnosti čiji cilj nije samo sećanje na žrtve Holokausta već i borba kako bi se sprečio genocid i svaki oblik verske netolerancije, zlostavljanja ili nasilja zbog etničke pripadnosti ili verskog uverenja. Rezolucija stavlja poseban akcenat na obrazovne programe, odbacivanje svakog negiranja Holokausta, kao i podsticanje Vlada da očuvaju mesta na kojima su se nalazili nacistički koncentracioni logori i logori smrti. Devedeset zemalja je obeležilo ovaj dan 2016. godine, uključujući i Srbiju.
Ovaj datum nije slučajno izabran. Toga dana je Crvena armija oslobodila logor smrti Aušvic. Aušvic je postao simbol užasa i zločina nacističkog režima. Samo u ovom logoru ubijeno je milion i dvesta hiljada ljudi, od kojih su 90 odsto bili Jevreji. Reč Aušvic je sinonim za Holokaust ne samo zbog obima sistematskog ubijanja ili brutalnosti metoda ubijanja, koje su osmislili nacisti i njihovi kolaboracionisti u okupiranoj Evropi, a koji su doveli do smrti šest miliona Jevreja, već i zbog ideologije rasizma i mržnje koja ih je pokretala. Niko od Jevreja, pa čak ni bebe i deca, nisu mogli da se spasu od smrti. Rasistički zakoni nacističkog režima odnosili su se na sve. Bivali su osuđeni na smrt zato što su nosili judaizam u genima, a ne zbog verskog uverenja ili nacionalnog identiteta.
Više od sedamdeset godina nakon Holokausta, i uprkos naporima koji su uloženi u borbu protiv svih oblika mržnje i netolerancije, čini se da poslednjih godina širom Evrope antisemitizam, mržnja i netolerancija postaju sve rasprostranjeniji. Pozdravljamo Vladu Republike Srbije koja se uključila u borbu protiv antisemitizma ne samo čuvanjem uspomene na Holokaust već i donošenjem, u februaru 2016. godine, Zakona kojim se otklanjaju posledice oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih naslednika. Ovi koraci koji prepoznaju jedinstvenost Holokausta treba da posluže kao model i drugim evropskim zemljama.
U julu 2016. godine, jevrejski narod je izgubio jednog od svojih duhovnih lidera, dobitnika Nobelove nagrade Eli Vizela. Kao preživeli Holokausta, Vizel je u svojim književnim delima personifikovao pobedu ljudskog duha nad užasima i najmračnijim zlom. On je preživeo, uprkos svim okolnostima i svoj život posvetio borbi protiv svih oblika mržnje. Noseći poruku mira i tolerancije, postao je snaga svetlosti, istine i dostojanstva.
Iste godine, u Tel Avivu je u 84. godini preminula još jedna preživela Holokausta - Ani Zorman. I ona je preživela uprkos svemu i svoj život posvetila podizanju dece u jedinoj jevrejskoj državi – Izraelu. Ta žena je moja majka. Za nju, kao i za hiljade preživelih, uspostavljanje države Izrael značilo je novi početak i novu nadu. Oni koji su preživeli užasnu tragediju uspeli su da stvore malu ali jaku zemlju, u kojoj su mnogi našli sklonište, gradeći novi život i podižući nove naraštaje. Važno je razumeti da stvaranje Izraela ne predstavlja poslednje već novo poglavlje jevrejske istorije. Nezavisnost Izraela, kao jevrejske, demokratske države nailazi na izazove svakodnevno i ne treba je uzimati zdravo za gotovo. Mi, deca preživelih Holokausta i osnivača jevrejske države posvećeni smo misiji očuvanja Izraela, tragajući za mirom sa našim susedima.